Nastavljamo seriju “Iz naše baštine”….
MAJSKE KIŠE ZLATA VREDE
“Dodola”
Meteorološke pojave su oduvek bile u središtu čovekovog interesovanja, pošto utiču na skoro sve ljudske aktivnosti. Pracenje vremenskih prilika posebno je važno za one koji se bave poljoprivrednim poslovima. Zahvaljujući tehnološkom napretku, danas postoji mnogo aplikacija za vremensku prognozu, ali u prošlosti ljudi su se mogli osloniti samo na svoja zapazanja, na svoje “narodno znanje“. Deo ovog znanja su agrarni obredi, narodna verovanja vezana za poljoprivredu.
Dodolski rituali su ritualne igre i pesme za prizivanje kiše, koje su takođe bile poznate kod Srba u Mađarskoj. Prvi detaljniji opisi običaja pojavili su se krajem 19. veka, u mađarskim časopisima. Kasnije su zabeležene brojne varijante obreda i u etnografskoj literaturi. Po običaju, „dodola“ je osoba (u većini slučajeva dete) koja je okićena zelenim lišćem i koga tokom igre, uz pratnju ritualnih pesama prelivaju vodom. Polivanje dodole vodom, simboličan je čin magijskog prizivanja kiše.
Običaj dodole je danas manje-više zaboravljen, ali u prošlom veku još je bio u praksi ili je bar bio poznat u nekoliko sprskih naselja u Mađarskoj, kao što su na primer Deska, Pomaz, Kalaz. Tradicija je od tada više puta oživljavana ili je bila rekonstruisana od strane zajednice i kulturno umetničkih društava u pomenutim naseljima.
Evo nekoliko materijala srpske zajednice u Mađarskoj, vezanih za ovaj običaj:
„Oj dodolo“
Oj dodolo, dodolo
Šta bi tebi, trebalo, trebalo?
Jedna kanta vodice, vodice,
I od Boga rosice, rosice.
Da u rosi svo polje, svo polje,
I vinovu lozicu, lozicu,
I zelenu travicu, travicu.
Mesto upotreba: Kalaz (Budakalász) – Mađarska
Datum: 25. 04. 1977.
Sakupio: Erne Eperješi (Eperjessy Ernő)
Peva: Zorka Radić ud. Beloš (76 god)
Kaseta: : ZTIMg_03371B; ZTIAP_14048j1
Snimak na kaseti: od 10:37 do 11:47
Link: https://zti.hungaricana.hu/hu/audio/9383/?fbclid=IwAR0bkAmlePYeoQ4AAmzHJx-w49oJz7VFwPNPffvtEiH80oeMMog7rgFPFGY#record-121298
Dodole u Pomazu :
- Rekonstrukcija običaja u Pomazu 1967. godine
- Autor fotografija: Erne Eperješi (Eperjessy Ernő)
- Izvor: Digitalni arhiv Etnografskog Muzeja u Budimpešti
