Prema odluci Fondaciji „Betlen Gabor” za početak 2022. godine treba da se ostvari projekat Srpskog instituta, pod imenom „Teta Ljubin kuvar“ – Čanad*.
U okviru projekta je objavljeno izdanje o receptima sakupljenih u Čanadu zahvaljujući dr Biljani Sikimić etnolingvisti, naučnog savetnika Balkanološkog instituta SANU.
REZIME
Ova monografija nastala je kao rezultat terenskih istraživanja Srba i Rumuna u Čanadu obavljenih tokom avgusta 2019. godine zahvaljujući inicijativi i organizaciji Srpskog instituta iz Budimpešte, a kao nastavak rada na dva projekta: „Slika i pamćenje” i „Srbi u Batanji”. Naime, istraživanje srpsko-rumunskih veza i etničke simbioze, bilo je već započeto u naselju Batanja u Pomorišju, pa je logično prošireno na Čanad koji takođe pripada istoj oblasti, u kojoj je srpsko-rumunska simbioza veoma izražena. Danas u Čanadu samo još nekoliko Srba govori srpski jezik, ali postoji nastava srpskog jezika u osnovnoj školi, Srpska pravolsavna crkva i odgovarajuće manjinske instucije. Radi kompletiranja uvida u privatnu istoriju Čanada i posebno – privtanu istoriju porodica Bunjevac, Ješić i Popović, u Desci je vođen razgovor sa gospođom Mirjanom Radić (devojačko prezime Nedučin) rođenom u Čanadu. Značajna usmena građa o tradicijskoj kulturi i svakodnevnom životu Srba u Čanadu, koja se objavljuje u ovoj monografiji, dobijena je upravo od gospođe Radić. U lokalnoj srpskoj samoupravi naselja Mađarčanad čuva se rukopisni kuvar gospođe Ljube Bunjevac (1900–1988), uz još dva rukopisna kuvara koja su pripadala njenim ćerkama Mili i Stani Ješić, kao i brojna lična dokumenta i porodične fotografije.
Centralni deo ove monografije predstavlja faksimil rukopisnog kuvara Ljube Ješić, transliteraciju recepata i drugih zapisa na srpski i mađarski jezik i njihov prevod na standardni srpski jezik. Uvodni deo predstavlja istorijski i kulturi kontekst rukopisnog kuvara kao i rekonstruisanu porodičnu istoriju Ljube Bunjevac i njenih kćeri. U završnom delu monografije ukazano je na značaj rukopisnih kuvara za istoriju svakodnevnog života, žensku istoriju i lingvistiku. U nastvaku završnog poglavlja predstavljena je tradicionalna svakodnevna i praznična trpeza Srba u Mađarskoj. Analizirani su neki kulturološki elementi raščitani iz Ljubinog kuvara: enterijer kuhinje, porodična onomastika, kao i neki sociolingvistički i dijalektološki elementi. Monografiju prate registar recepata i registar sastojaka pomenutih u rukopisnom kuvaru.
Rukopisni kuvar Ljube Bunjevac nastao je kao podsetnik, beležnica vođena za sebe lično, ili eventualno za ukućane, o sastojcima jela koja se ne pripremaju svakog dana. Sredinom 20. veka domaćici za pripremu svakodnevne hrane nije bio potreban nikakav podsetnik, i to jedino o potrebnoj količini tih sastojaka jer se sama tehnologija i vreme pripreme dobro znalo i podrazumevalo. Uzgred su zabeležena uputstva i za neka druga u domaćinstvu neophodna sredstva koja se u to vreme nisu mogla kupiti u prodavnicama. Zabeleženi su i neki privatni podaci, adrese, datumi koji se, čitani iz današnje perspektive, ne mogu razumeti. Ljubin kuvar je zato pre svega dokument, antropološki i istorijski dokument o jednom vremenu, ali je istovremeno i sociolingvistički, pa delimično i dijalektološki dokument o jeziku i jezicima kojima se još sredinom 20. veka govorilo i pisalo u Čanadu.
*Projekat (NKUL-KP-1-2021/1-002091) „Teta Ljubin kuvar“ – Čanad (novo izdanje) će se ostvariti u okviru konkursa o kulturnim projektima narodnosti u Mađarskoj, Fondacije „Betlen Gabor”.
