Todorova subota je pokretni praznik, koji redovno pada prve subote Uskršnjeg posta. Praznik je dobio naziv po Sv. velikomučeniku Todoru Tironu (spaljenom 306. god.), koga narod smatra za zaštitnika stoke, naročito konja. Srpska pravoslavna crkva praznuje Svetog Todora 17. februara, ali narod svetkuje Todorovu subotu ili Todoricu. U narodu nema verovanja i običaja vezanih za dan Sv. Todora, ali ima vezanih za Todorovu subotu i dane oko nje.
Kako u Srbiji, tako i u ovim krajevima postoji više verovanja i običaja vezanih za ovaj dan:
Srbi iz okoline Segedina su verovali da noću, uoči Todorove subote, idu nevidljive povorke jahača na belim konjima, među kojima je najstrašniji jahač Todor koji „drži štap u ruci, i udara njim po osvetljenim prozorima“. Todorovi jahači se viđaju samo jednom godišnje, na Todorovu nedelju, u prvoj nedelji Velikog posta.
Srbi u selu Lovri plašili su neposlušnu decu likom Todora jahača:
“Ide Todor bez glave!”
Dok su u Čanadu verovali da će Sv. Todor na ovaj dan kazniti grešnike.
U Batanji su zamišljali Svetog Todora u vidu kentaura: sa ljudskim gornjim delom i konjskim nogama i kopitima.
Spoljni izgled todoraca takođe navodi na njihov htonsko-demonski karakter. Oni se zamišljaju kao konji ili jahači. U razvoju verovanja ljudskog društva, božanstva i demoni su postepeno dobijali ljudski lik, ali nisu gubili vezu sa životinjom. U daljem razvoju, životinje su se pretvarale u pratioce ili atribute božanstva u ljudskom obliku. Atributi su važna karakteristika paganskih božanstava, a hrišćanski sveci, koji su ih nasledili, zadržali su kadkad njihove atribute. Zato su sveti Todor i njegova pratnja zamišljani u obliku konja, jahača ili dimorfno (slično kentaurima). (Zečević, 1974: 132-133.)
U okolini Budimpešte Todorovu subotu smatraju danom zaštićenim tabuom: uveče je zabrenjeno izlaziti iz kuće, posti se ceo dan (nema ručka ni večere) i ne može se osvetljavati lampom.
Takođe, u mnogim srpskim selima vare se pšenica i druga žita na Todorovu subotu. Po verovanju, ko ovoga dana okusi „koljivo” sanjaće dobru budućnost, a mladićima će se u snu javiti njihove izabranice. U Lipovi (Baranja, Mađarska) za Todorovu subotu se sprema okrugao kolač tzv. Todor-kolač, ukrašen oblicima pečuraka i lišća, koji takođe imaju magijsku funkciju.
Koljivo (koje treba razlikovati od nekuvanog žita) i dan subote ne pripadaju starijim mnogobožačkim običajima, nego mlađim, hrišćanskim; oni nisu karakteristični za kult Cv. Todora. (Kulišić-Petrović-Pantelić, 1970: 297).
Narodna verovanja i običaji vezani za Todorovu subotu verski su sinkretizam, kao što ga ima i o Božiću ili krsnom imenu. Takođe, narodna verovanja i običaji oko Todorove subote imaju analogije kod drugih naroda, slovenskih i neslovenskih.
IZVOR:
Kulišić, Špiro –Ž. Petrović, Petar –Pantelić, Nikola. 1970. Srpski mitološki rečnik, Nolit, Beograd
Zečević, Slobodan. 1974. Rusalke i todorci u narodnom verovanju istočne Srbije, Glasnik Etnografskog muzeja 37, 109−139.
Franković, Đura (Frankovics György). 1997. Todori, sveti Tiodor – Tódor lovak, Honismeret 25. g. br. 1.
